Битеф Театар
БИТЕФ театар је установа града Београда од значаја за културу града и шире. Основан је на иницијативу легендарне Мире Траиловић, 3. марта 1989. године, као тада најмлађе београдско позориште и јединствено по свом изворишту. Град Београд је на тековинама једног од најстаријих и најзначајнијих позоришних фестивала, Београдског интернационалног театарског фестивала - БИТЕФ (1967), након двадесет година постојанја, основао и БИТЕФОВО позориште. Тада је фестивал већ увелико био један од најпознатијих и најживлјих попришта нових светских театарских збиванја.
На адреси Сквер Мире Траиловић број 1, у реконструисаној згради током Другог светског рата грађене евангелистичке црквеШ1Ќ, а данас споменика културе града Београда (од 2010. године)Ш2Ќ, већ 29 година постоји БИТЕФ театар као пројектно позориште које нема стално запослен уметнички ансамбл.
Као театар широког спектра програмских делатности, дивергентних концепата извођенја у којима не преовлађује ниједна парадигма, и вертикалних мултикултуралних садржаја, БИТЕФ театар остаје и у трећој деценији постојанја привржен својој естеској вертикали око које је и настао - БИТЕФ фестивалу. БИТЕФ театар дејствује креативно, ангажовано и провокативно, као интерактивни и интердисциплинарни простор нашег града, наше уметности, друштва, културе и ванинституционалног образованја.
Отворено је запитан над уметничким праксама које су напустиле „хомогена полја” велике модернистичке идеологије, над аутономијом уметности, уметничких медија и дисциплина. Указује на крхкост кохерентности сценског универзума, нјегових понекад меких и пропустлјивих граница, некад напетих до праска, па чак и болне потребе за потпуном негацијом.
БИТЕФ театар не заговара. БИТЕФ театар трага за личним и друштвеним идентитетом.
Свестан је преломних тренутака којима се производе различите историјске и културалне ситуације током 20. и с почетка 21. века (од историјских авангарди, поставангарде, неоавангарде, концептуалних и постмодерних уметности осамдесетих година, ратне транзиције и распада социјалистичке Југославије, политизације уметности, почетка новог века и глобалне транзиције), поготово у друштвеном контексту наше динамичне и драматичне средине. Још од осниванја, веома одговорно, постојано али и храбро ‒ авантуристички, сведочи и пролази кроз важне периоде националне историје и специфичне друштвене и психолошке околности. Не само да истражује и афирмише савремене уметничке праксе већ и маркира и интерактивно се бави тачкама сукоба.
Труди се да не буде заведен у интерпретацијама феномена „великог уметничког дела”, али ни у „решенјима” која се намећу након потпуне промене природе уметничких медија и облика истраживанја. Гради, истражује значенја и мапира сложене, различите, а често и концептуално супротставлјене правце промишлјанја и уметничких делованја која се производе или појавлјују у међуодносу уметничког дела и уметности, културе и друштва, а који су најпогоднији као оквир за идејну садржину сценског делованја. БИТЕФ театар, у том смислу, свакако не представлја само наставак у развоју аутентичног српског театра који се формира негде између западне и источне позоришне продукције и филозофије зачете почетком 20. века.
Поред организације престижног БИТЕФА - Београдског интернационалног позоришног фестивала, ово позориште развија платформе за тзв. двострука читанја у уметности (репрезентујуће ‒ репрезентовано) како кроз говорни, гестуални и театар покрета и тела, циркуске и луткарске представе, уличне акције и хепенинге, тако и кроз радио, интернет и музички театар, кроз филм, видео итд.
Сопственим продукцијама, копродукцијама са институцијама из Европе и света, као и кроз програме међународне размене уметника и едукације и радионице (њорксхопс) итд, БИТЕФ театар развија активну, савремену и другачију уметничку сцену Београда, креативне виталности и трајног, продуктивног одјека.
БИТЕФ театар тражи, изналази и нуди другачије приступе и у траганју за природом лјудског друштва и човека, поставлја питанја, креира и одражава друштвене усталасаности. Обогаћује савремену друштвену стварност темама којима се раније није бавила или се бавила у тишој форми.
Задатак је одговоран, замаман и изазован. Сваке сезоне, сваке године - нов и другачији.
Весна Богуновић, уметнички секретар
Ш1Ќ Евангелистичка црква - БИТЕФ театар у Београду, Билјана Мишић, УДК 725.822(497.11); 726.77(497.11)
Идејни пројекат за цркву израдио је 1940. године Ото Бартнинг (Отто Бартнинг, 1883‒1959), један од најпознатијих и најутицајнијих немачких архитеката и теоретичара архитектуре двадесетог века. Приликом реализације Бартнингове идејне скице за београдску евангеличку цркву дошло је до извесног одступанја. Како је то био обичај када је реч о „увезеним” пројектима, разрада нацрта изведена је у београдском пројектантском бироу архитекте Ђорђа В. Сташевског. Радови су отпочели 20. августа 1940. године, а извођач је било техничко предузеће архитекте Милана Секулића. Темелји нове цркве свечано су освећени 20. октобра исте године.
Зоран Маневић, Архитектура и политика (1937-1941), Зборник за ликовне уметности Матице српске, бр. 20, Нови Сад, 1984.
Након Првог светског рата, значајан број објеката грађен по пројекту страних аутора потписан је и од стране наших архитеката који су руководили нјиховим извођенјем. Овакав вид сараднје представлјао је један од метода ширенја различитих европских утицаја у домаћој средини.
Ш2Ќ На основу члана 47. Став 1. Закона о културним добрима (Службени гласник РС, бр. 71/94, 52/11 и 99/11 - др. Закон) и члана 43. Став 1. Закона о Влади Републике Србије (Службени гласник РС, бр. 55/05, 71/05 - исправка, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 - УС и 72/12), Влада је донела ОДЛУКУ О УТВРЂИВАНјУ ЕВАНГЕЛИСТИЧКЕ ЦРКВЕ - БИТЕФ ТЕАТРА У БЕОГРАДУ ЗА СПОМЕНИК КУЛТУРЕ. Евангеличка црква - БИТЕФ театар у Београду налази се на територији општине Стари град, у граду Београду, Сквер Мире Траиловић, број 1 (угао улица Дринчићеве, број 1 и Кнез Милетине, број 4). Објекат је делом у приватној а делом у државној својини. Део постојећег објекта који излази на Сквер Мире Траиловић користи БИТЕФ театар као објекат који је наменјен делатностима из области културе (Катастарске парцеле 1373/1, 1373/2 КО Стари град).
